Стручно усавршавање

СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

Усвајањем савремених меода и облика рада и стицањем вештина рада са савременим ИКТ у стручном усавршавању сваког наставника веома је битно колико је праћено напредовање и даљи рад на лонглифе едукацији.

UNESCO је 2006.године, започео пројекат ICT Competency Standards for Teachers, чијије циљ стварање основних стандарда за интеграцију ИКТ у процесу наставе и подизање нивоа општег образовања. Истакнута је потреба да се наставници обуче потребним знањима и вештинама да би се у потпуности осварили у 21.веку, веку владавине информација и знања као савремени наставници. Циљ је стварање квалитетног образовања за све, побољшањем процеса наставе у сваком сегменту, комбиновањем вештина коришћења ИКТ са новинама у педагошкој пракси, наставном плану и програму и самој организацији школе.

Препоруке стандарда вештина које би наставници требали да остваре кроз професионално усавршавање дато од стране (UNESCO, 2008) на конференцији 8.јануара 2008.године као документ под називом ICT Competency
Standards for Teachers (UNESCO, 2008). При том је професионално усавршавање наставника кроз употребу ИКТ у образовању сагледано кроз три главна сегмента и приступа.

1. Технолошка писменост (Technology Literacy)

2. Продубљивање знања (Knowledge Deepening)

3. Стварање знања (Knowledge Creation).

- Свеопшти циљ приступа Технолошкој писмености је да наставник припреми ученике да примењују нове технологије у циљу подршке социјалном развоју и повећавању економске продуктивности.

Наставник треба да поседује потребну информатичку писменост у погледу коришћења хардвера и софтверских алата, коришћењем готових апликација, web и комуникационих софтвера, софтвера за презентовање и управљање реализацијом часа. Врсту ИКТ алата наставник треба да бира у зависности да ли ради са целим одељењем, мањом групом ученика или индивидуално са ученицима и у свим моделима наставног процеса мора да омогући свима исти приступ ресурсима знања.

1. ТЕХНОЛОШКА ПИСМЕНОСТ

Наставник би требао да достигне довољну технолошку писменост да одлучи када и у коликој мери треба да користи савремене технологије у свакодневним активностима у учионици, било да презентује градиво или управља темпом часа, или у потрази за додатним предметним и педагошким знањима у циљу сопственог усавршавања.

2. ПРОДУБЉИВАЊЕ ЗНАЊА

Професионално усавршавање наставника би требало да обучи наставника вештинама применом савремених ИКТ и савремених наставних метода рада, који ће утицати на креирање критичког мишљења код ученика и развити способности примене стеченог знања у реалним и новим ситуацијама.

Променом у педагошким методама рада наставнику је додељена нова улога, улога ментора сваког ученика кроз различите облике учења где ученик путем проблемског учења превазилази учионицу и постаје активан део глобалне заједнице.

Наставничке компетенције укључују способност управљања информацијама, формирању специфичних проблемских задатака и интегрисање нових технологија и предметно оријентисаних апликација. У средишту наставног процеса се налази ученик са циљем да се његово знање прошири и продуби у циљу решавања комплексних проблема у реалном времену.

Вештину коришћења ИКТ-а наставници би ребало да примене при креирању пројектних планова, повезивања са колегама стручњацима из исте или других области преко глобалне рачунарске мреже као извора информација, а све у циљу професионалног усавршавања.

3. СТВАРАЊЕ ЗНАЊА

Најкомплакснији приступ у сагледању професионалног усавршавања наставника је последњи, трећи приступ, који подразумева стварање новог знања потребом ИКТ.

Циљ приступа стварања знања је повећање продуктивности стварања посебног слоја ученика, грађана, радне снаге која континуално развија вештину креирања знања и примене иновација као и способност доживотног учења.

То подразумева да стварање знања треба да превазилази знања школских предмета и да укључује вештине 21.века које су потребне појединцу током доживотног учења и стицања нових знања - (то су: способност да критички размишља, истражује, сарађује, комуницира и ствара).

Наставник би требао активно да учествује, уз примену ИКТ у осмишљавању плана и програма школе и стварању новог занања. Вештине као што су решавање проблема, комуникација, сарадња, експериментисање, критичко размишљање и креативно изражавање треба да постану главни циљеви и предмети нових метода оцењивања и процене.

Најзначајнији циљ је да ученик утврди сопствене циљеве и способности за учење, процени своје јаке и слабе стране, дизајнира план учења, прати сопствени напредак и прилагоди своје вештине које може користити током доживотног учења.

Улога наставника је моделаторска како би ученику моделирали ситуацију у којима ученици примењују ове вештине и а помогне да ове вештиме ученици стекну.

На тај начин наставник од учионице ствара малу заједницу у којој ученици изграђују сопствене професионалне вештине учења, а школа постаје организација у којој су сви актери активно укључени у процес учења.

Технолошки ресурси постају врло важан део подршке у стварању знања и унапређивању просеца учења кроз ученичку сарадњу и колаборацију.

Наставник са стеченом вештином стварања знања моћи ће да користи ИКТ за подршку развоју друштва знања и стварања вештина критичког мишљења код ученика, као и да у оквиру професионалног усавршавања, постане лидер и допринесе стварању заједнице засноване на иновацијама и континуираном учењу.

Јасмина Јерковић